П Е С М Е

                Истинита песма                                           

  

Четири јахача са наредбом царском,

кренула су лажи окове да скину,

и на њено место, у најдубљу таму

у исте окове да ставе истину.

 

Опијена руља кличе своме цару

и диви се његовој мудрости и знању,

са ТВ екрана потврда је стигла,

лаж се опоравља, у добром је стању.

 

Још колико сутра посетиће цара,

лично поред себе цар ће да је смести,

можда цар и јесте необавештен,

али ће лаж о свему да га обавести.

 

Испред двора руља још гласније кличе,

''Царе ми те волимо!'' деру се у глас,

а он крену тамо где цар иде пешке,

и само добаци: ''Волим и ја вас!''

  

                                             25. 02. 2006 год.

 

* * *

У студију гости, све сама елита,

док климају главом, камери се смеше,

један мрси браду, други чачка нос,

а трећи се да простите, непристојно чеше.

 

Изазов је време у коме живимо,

и морамо дати ново лице граду,

први гост предложи да ради Европе

Београд направи једну геј параду.

 

Биће страних туриста, страног капитала,

ту је наша будућност, ту је нама спас,

треба се сагнути и узети паре,

јер паре се налазе свуда око нас.

 

Други гост се с првим никако не слаже,

Србија се, рече, неће сагињати,

свака част Европи и назадном свету,

будућност ће наша бити у салати.

 

Трећи гост се само задовољно смешка,

са обе је руке загрлио кофер,

он се извињава што мора да жури,

трипут су га звали, већ га чека шофер.

 

Још рече да брине за судбину нашу,

''Народ ми је битан, мени како буде,

макар цео живот ја носио кофер,

такав ми посао, и то је за људе. ''

 

                                                                         27. 02. 2006 год.

 

* * *

На броду ''Титаник'', и то ових дана,                                        

поштен човек може само да се крсти

јер ту не знаш ко ће кога да подржи,

ко би да остане,  ко да га напусти.

 

Брод се накривио и лагано тоне,

да стигне до Хага, још му мало фали,

капетан се чврсто држи свога курса

и погледом тражи рупу на свирали.

 

Посада му тапше, у њега се куне,

верује у његову, визију и знање,

ал за сваки случај свако од њих носи

око струка појас за спасавање.

 

''Без компаса јесте стварно мало теже,

и да преживимо шансе су нам мање,

зато наређујем, путници у море,

не треба ми сада неко таласање.''

 

Док капетан мудро гледа у пучину,

са палубе путници већ скачу у море,

јесте море хладно, обала далеко,

ал` су добро прошли, могло је и горе.

                                         

                                                                23.03.2006 год.

 

* * *

На избору нашем за песму Европе                                    

дошли су певачи, сјајни кандидати,

све беше у реду докле се певало,

док се није знало шта ће ко гласати.

 

Дал ће они нама, ил ћемо ми њима,

ил ће они њима а ми ћемо нама,

ил ће свако сваком, ил ће свако своме,

па како се коме бодови заломе.

 

Знали смо ко пјева да тај зло не мисли,

зато пар бодова доделисмо браћи,

они нама нулу, мање није могло,

за тих пар бодова остадосмо краћи.

 

Док сам био мали причали су мени,

запевај, засвирај, за појас задени,

али кад сам видео како жири гласа,

схватих да нам заденуше, ал испод појаса.

 

                                                        02.04.2006 год.

ПОВРАТАК НА ПРЕТХОДНУ СТРАНУ